САША ЈЕЛЕНКОВИЋ ДОБИТНИК ДИСОВЕ НАГРАДЕ ЗА 2010. ГОДИНУ

          На конференцији за медије у сали Општинског већа Града Чачка, 8. марта 2010. године саопштено је име добитника Дисове награде за 2010. годину. Добитник награде је Саша Јеленковић, песник из Зајечара, а ову одлуку донео је жири у саставу Милутин Петровић, председник, проф. др Михајло Пантић, Тања Крагујевић, Љиљана Шоп и Ненад Шапоња.

            "На основу чланова 9. и 10. Правила о организовању песничке манифестације Дисово пролеће, жири за доделу Дисове награде у саставу: Милутин Петровић, председник, проф. др Михајло Пантић, Тања Крагујевић, Љиљана Шоп и Ненад Шапоња, на састанцима одржаним 17. и 24. фебруара у Београду и 8. марта 2010. године у Чачку  већином гласова донео је

ОДЛУКУ

            Да се Дисова награда додели песнику Саши Јеленковићу из Зајечара за укупни песнички опус. Саша Јеленковић издвојио се у данашњем српском песништву посебношћу и упечатљивошћу свога стваралачког гласа. Његове песме у којима се осећа далеки одјек усуда модерног човека, о којем је у српској поезији први запевао Владислав Петковић Дис, представљају упечатљив, меланхоличан одговор усамљеног човека нашем добу. Његова поезија и концепт говора о одсутном доводи до реинкарнације затамљене пуноће речи. Песнички свет се помаља са границе непостојања, увек у равнотежи обеју странa. У новијим књигама индивидуална тескоба прелази у езотеријски оквир нових повести о чему сведочи песнички триптих Елпенори."

САША ЈЕЛЕНКОВИЋ је рођен 8. августа 1964. године у Зајечару. Дипломирао је на групи за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду.

           Објавио је књиге песама:
Непријатна геометрија (Књижевна омладина Србије, Београд, 1992),
Оно што остаје (Рад, Београд, 1993),
Херувимске тајне (Рад, Београд, 1994),
Краљевска објашњења (Градац, Чачак, 1998),
Књига о срцу (изабране и нове песме), (Повеља, Краљево, 2002)
Елпенорова писма (Народна књига-Алфа, Београд, 2003),
Елпенорово буђење (Друштво Источник, Београд, 2003),
Гибралтар (интернет издање, 2005)
Елпенори (Б. Кукић, Градац, Чачак; Круг, Београд 2006)

            Добитник је награде Матићев шал (за збирку Непријатна геометрија),  награде Милан Ракић (за збирку Оно што остаје) и награде Васко Попа (за збрику изабраних и нових песама Књига о срцу), као и стипендије Борислав Пекић за 2005. годину.
            Поезија му је превођена на енглески, немачки, француски, италијански, румунски, кинески, словеначки и друге језике и заступљена у бројним антологијама, a детаљни био-библиографски подаци овог песника доступни су на веб-сајту www.elpenor.net.
            Био је уредник часописа Књижевна реч и Реч и секретар часописа Источник и Поезија од 1992. до 1999. године. Члан је Српског ПЕН-центра и Српског књижевног друштва.
            Живи у Зајечару, где ради као директор Матичне библиотеке Светозар Марковић.

С лева на десно: Ненад Шапоња, Тања Крагујевић, Милутин Петровић (председник жирија), Михајло Пантић и Даница Оташевић (директор Библиотеке у Чачку)

Милутин Петровић (у средини, председник жирија Дисове награде) објављује име добитника Дисове награде у 2010. години