Летопис Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за
септембар-октобар 2008:
27. октобар 2008.
Дечји писац Гордана Тимотијевић гост Градске библиотеке и
шест основних школа у нашем граду и околини
КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ ЗА НАЈМЛАЂЕ ОСНОВЦЕ
У понедељак, 27. и уторак, 28. октобра 2008. године гост Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку била је Гордана Тимотијевић, дечји писац из Краљева. Она је одржала укупно седам креативних радионица за децу од 1. до 4. разреда основне школе у шест основних школа чачанског краја („Филип Филиповић“, „Милица Павловић“, „Драгиша Мишовић“ и „Вук Караџић“ у Чачку, „Ђакон Авакум“ у Трнави и „Владислав Петковић Дис“ у Заблаћу), као и на Дечјем одељењу наше Библиотеке,  где је представљено и издаваштво за децу у оквиру часописа „Повеља“.
Кроз радионице „Скочиреч“, „Рецепти“ и „Кутија за речи“ Гордана Тимотијевић је пробудила лавину креативне енергије најлађих основаца, а после свега је остало много веома лепих досетки, реченица и почетничких књижевних дела која ће бити изложена и сачувана у школским библиотекама.
Гордана Тимотијевић је професор немачке књижевности и језика, преводилац са немачког, песник и аутор романа за децу „Владимир из чудне приче“ и „Кутија за звезде“, запослена у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву као организатор бројних креативних радионица за децу и уредник посебних издања угледног часописа „Повеље“.
Њено гостовање у Чачку испратиле су све локалне и регионалне телевизије и недељне новине у нашем граду.
22. октобар 2008.
РАДНИЦИ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА
Радници Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис" из Чачка у среду 22. октобра 2008. године боравили су на београдском Сајму књига, како би из прве руке упознали најновију књижевну продукцију, сусрели се са старим знанцима и стекли нова професионална познанства. Њима је, као и претходних година, друштво правио одређени број новинара и осталих појединаца из Чачка, који имају професионални контакт са Библиотеком и њеним радом.
20. октобар 2008.
 НОВО ИЗДАЊЕ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
Поводом предстојећег 53. Сајма књига у Београду, Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" објавила је збирку песама "Време се завршило" Владимира Стојнића, добитника награде Млади Дис 2008. године, као 27. књигу едиције "Токови". На 78 страница књиге објављен је избор из поезије овог младог песника из Земуна, подељен у четири циклуса: Северни зид, Звукови, Одјеци, Јижни зид. Књигу завршавају рецензија Ђорђа Деспића Поезија недовршених ствари и Белешка о песнику. Уредник издања је Даница Оташевић, издавач је Градска библиотека "Владислав Петковић Дис".
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
 Владимир Стојнић је рођен 1980. у Београду. Дипломирао je 2005. на Правном факултету у Београду. Поезију је објављивао у часописима Знак, Зелени коњ, Липар, Трећи трг (у електронском и штампаном облику), Повеља, Балкански књижевни гласник (у електронском облику), Траг, Браничево као и у зборнику Рукописи 30. На основу уласка у најужи избор за награду Млади Дис, песме су му објављене у часопису Дисово пролеће (2007). Поезија му је представљена у оквиру мултимедијалног пројекта београдског СКЦ-а Реч у простору (2007). Финалиста је Фестивала југословенске поезије младих у Врбасу (2004 и 2007) и Фестивала младих песника Дани поезије у Зајечару (2006). Песме су му штампане у зборницима тих фестивала као и у зборнику Меморијалног фестивала Раде Томић (2006). Поезија му је преведена на пољски језик и објављена у Антологији младе српске поезије (Минијатура, Краков 2007) као и у књижевном часопису Портрет. Добитник је награде Млади Дис за најбољи необјављени песнички рукопис у 2008. години.
Поред поезије, пише есеје и кратке приче. Вебзин Helly Cherry, часопис Наш траг и сајт посвећен фантастичној књижевности Art Animaобјављивали су му приче. Са прозном минијатуром Експедиција победио је на конкурсу Art Anima за прозно дело из области фантастике (2007). Ова минијатура је преведена на шпански језик и објављена у аргентинском on line књижевном часопису Nueva Sinergia, у крушевачком недељнику Град и часопису Друштва љубитеља фантастике ,,Лазар Комарчић“ Емитор. Живи у Земуну.
НАГРАДА МЛАДИ ДИС
На конкурс за најбољи рукопис за прву песничку збирку, који расписује Градска библиотека ''Владислав Петковић Дис'' у оквиру 45. Дисових свечаности, пристигло је 48 радова аутора млађих од 31 године. Жири у саставу Ђорђе Деспић (председник), Предраг Петровић и Петар Милорадовић одлучили су да награда Млади Дис буде додељена рукoпису под шифром Време се завршило, чији је аутор Владимир Стојнић (1980) из Земуна.
Поетски рукопис Владимира Стојнића издваја се од осталих осмишљеном структурном уређеношћу, осетљивим сензибилитетом и сугестивним лирским доживљајем света. Стихове посебно одликује стишаност песничког гласа и заводљива фрагментарна песничка имагинација, оценио је жири.
Награђени рукопис Владимира Стојнића, Градска библиотека објављује у едицији Токови као 27. књигу.
Гост
Непозван је ушао у кућу
Држећи моју некадашњу главу
У десној руци као путну торбу
Исправио је накривљене слике
Окачене по зидовима
И сео у фотељу пре много година
Ишчезли су гласови деце
У заједничким двориштима
Али гост не одлази
Сива је светлост у прозорима
Куца његов сат
Тачан као Време
Тишина на гробу Edgar Allan Poe-а
Три руже и једна
полупразна боца коњака
на твом зеленом гробу
где трава не расте.
Зато што нема Времена
које ће доле да се спусти
док пужеви бауљају и беже
заборављајући своје шкољке.
Знаш да ако сада изговориш
једну једину реч
свет ће се срушити
и више се неће вратити.
ПОЕЗИЈА НЕДОВРШЕНИХ СТВАРИ
Проблеми и замке првих стихова младих песника готово су по правилу садржани у затвореном, рекло би се егоцентричном поступку који углавном подразумева промоцију песникове личности, односно усредсређеност на нешто што би се могло назвати приватном емоцијом. Исписани стихови, међутим, не значе и априори да је у питању поезија, будући да не поседују универзалну раван значења, већ они најпре имају једну нарцисоидно-терапеутску функцију за свог аутора, и веома сужен, безинтересан круг рецепцијског деловања. Заборавља се, или се и не познаје, она Елиотова мисао да поезија не треба да изражава емоцију личности, већ да песник треба да буде медијум за песничку емоцију не би ли задобила значај општије вредности за читаоца. Већ на том плану треба поздравити прву књигу Владимира Стојнића, Време се завршило, која свога аутора представља као даровитог младог песника који је очито прозрео замке првих стихова, и чији се песнички таленат огледа у разноврсним аспектима његовог рукописа, од стишаности песничког гласа и зачудне песничке имагинације, до процеса интуитивног сазнавања, есхатолошких спознаја, односно наклоности ка метафизичком поимању света.
Извод из рецензије: Ђорђе Деспић
13. октобар 2008.
ВЕЛИКИ БРОЈ НОВИХ ЧЛАНОВА У ДЕЧЈЕМ ОДЕЉЕЊУ
У оквиру Дечје недеље велики број претшколаца и ученика основне школе у току прошле седмице посетио је Дечје одељење наше Библиотеке. Младе и вредне библитекарке Јелена Дујовић и Ана Нешић угостиле су децу из два вртића и три школе, који су сви постали нови чланови наше читалачке породице, њих укупно преко 150.
У гостима нам је било 57-оро деце из обданишта „Радост 2“, 28-оро из „Радост 1“, 20 претшколаца који пролазе обавезни програм у Основној школи „Филип Филиповић“, 15 ученика четвртог разреда ОШ „Милица Павловић“ и више од 30 основаца из ОШ „Ратко Митровић“.
Сви новоучлањени добили су чланске карте Библиотеке, са позивом да поново буду наши гости и да се дружење настави.
10. октобар 2008.
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ПОСВЕЋЕНЕ ДАНИЦИ МАРКОВИЋ
ЧАЧАК СРПСКОЈ ОРХИДЕЈИ
 У петак, 10. октобра 2008. године у Одељењу за одрасле читаоце у 12 часова отворена je изложба посвећена Даници Марковић, једној од првих српских песникиња. Ова завичајна књижевница, која је оставила дубок траг у историји српске књижевности, последњих неколико година израња из заборава и постепено заузима значајно место које јој и припада. Градска библиотека, која је претходних година штампале две њене књиге и организовала научни скуп њој посвећен, наставља са подсећањем културне јавности на личност и дело Данице Марковић, овога пута пригодном изложбом поводом 129 година од њеног рођења. Аутор изложбе је Милица Баковић, библиотекар-саветник Научног одељења Градске библиотеке из Чачка, док је изложбу отворио господин Вељко Неговановић, председник Скупштине града Чачка. Делегација Градске библиотеке и града Чачка у недељу, 12. октобра положила је венац на гробу Данице Марковић на Новом гробљу у Београду.
 
Кратка биобиблиографска белешка о Даници Марковић
(Чачак, 1. октобар 1879 – Београд, 9. јул 1932)
СРПСКА ОРХИДЕЈА, како је Даницу Марковић назвао Антун Густав Матош још 1904. године, са само три песничке књиге, Тренуци (Београд, 1904) и Тренуци и расположења (Београд, 1928, 1930), колико је објавила за живота, досегла је висине српске књижевности.Родни градјој 1992. године дарује улицу, док Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ установљава 2003. године годишњу награду за издавачку делатност која носи њено име.
Познато и непознато о Даници Марковић, научни скуп у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка и Института за књижевност и уметност из Београда, који је одржан у Чачку 11. и 12. маја 2006. године, употпунио је и разрешио неке битне сегменте из њене био-библиографије.
Пет публикација које су објављене постхумно: Елегије (Чачак, 1973), Песме о алхемијском покушају (Горњи Милановац, 1989), Купачица и змија (Чачак, 2003), Историја једног осећања (Београд,Чачак, 2006)и Тренуци Данице Марковић (Београд, Чачак, 2007) су, неспорно, постигле свој циљ.
За судбину и књижевно дело прве српске модерне лиричарке заинтересовала се шира културна јавност, те је покренута идеја да се пронађе и посети гроб Данице Марковић на Новом гробљу у Београду, а следеће године (2009), поводом 130-годишњице рођења, подигне биста у њеном родном граду која би, заједно са спомеником Надежди Петровић и Владиславу Петковићу Дису, оплеменила културну историју Чачка.
Добро дошли!
30. септембар 2008.
НАГРАЂЕНИ ФРАНКОФОНИ
 У амбасади Француске у Београду свечано су 30. септембра 2008. уручена висока признања истакнутим франкофонима из Србије. Међу шесторо добитника Ордена официра и витеза академске палме, које је доделио министар просвете Француске, налази се и Чачанка Елизабет Јовановић Миљаковић, руководилац Центра за француску културу који више од пет година ради у окриљу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. Добитницима је ордене, на пријему организованом њима у част, уручио амбасадор Француске г. Жан Франсоа Терал.
Елизабети Јовановић Миљаковић је Орден витеза академске палме додељен за професионалан и волонтерски рад у Француском културном центру у Чачку, стручне преводе текстова из области музеологије и уметности, добровољно ангажовање на ширењу француске културе у општини и Моравичком округу, као и популарисање француског језика у основним школама.
Овом приликом висока признања Француске за ширење културних веза две земље уручена су и Весни Фили, помоћнику министра просвете у Влади Србије, научним радницима Стевану Јокићу и Драгану Поповићу, и професорима француског језика на Београдском и Новосадском универзитету Брижит Младеновић и Павлу Секерусу.
28. септембар 2008.
ЧАЧАНСКИ БИБЛИОТЕКАРИ УСПЕШНИ И У СПОРТСКИМ ИГРАМА
Пефкохори и Ханиоти, два мала приобална града у Грчкој, смештена на првом прсту полуострва Халкидики, била су место одржавања IV Радничких спортских игара у организацији Синдиката културе Србије, између 22. и 27. септембра 2008. године. Спортским играма присустовало је 120 учесника из 15 институција културе Србије, мада се мора напоменути да су били најбројнији такмичари из Београда и Војводине, посебно Библиотеке Матице српске. Градску библиотеку „Владислав Петковић Дис“, а уједно и град Чачак, представљала су 4 радника Библиотеке: Милица Баковић, Мира Радовановић, Светлана Петровић и Мирко Дрманац. Такмичење је одржано у мушкој и женској конкуренцији, у 7 индивидуалних дисциплина и једној екипној. Чачани су освојили укупно 6 медаља: две златне, три сребрне и једну бронзану. Поред тога, подељена је златна медаља екипно у малом фудбалу, а Чачанин Милијан Дрманац који је према пропозицијама имао право да представља Градску библиотеку проглашен је за најуспешнијег учесника такмичења.
25. септембар 2008.
НАШИ ЗАПОСЛЕНИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ О ЕЛЕКТРОНСКИМ БИБЛИОТЕКАМА
 Крајем септембра 2008. (тачније од 25. до 28. 09) у Београду је одржана међународна конференција о електронским библиотекама, у организацији Филолошког факултета (Катедра за библиотекарство и информатику) и Библиотекарског друштва Србије. Нашу библиотеку представљало је троје запослених, Даница Оташевић, Александар Вукајловић и Богдан Трифуновић, док је Богдан Трифуновић имао првог дана излагање са презентацијом "Дигитализација и електронске библиотеке - `Дигитална библиотека`".
У целини посматрано, овогодишња конференција је напредак у односу на прошлу годину, у организационом смислу (мада није све ишло глатко) и садржински (мада је и ту поново било "залуталих" радова). Оно што радује је чињеница да ствари напредују и да се осећа помак у области дигитализације и електронских библиотека. Остварени контакти, представљени радови, презентације и пројекти несумњиво ће користити одређеном броју колега, за даље усавршавање рада и нове иницијативе у свом радном окружењу.
25. септембар 2008.
100. коло СКЗ пред читаоцима
 У оквиру програма овогодишњих Дана европске баштине у Чачку, у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, у четвртак, 25. септембра представљена је Српска књижевна задруга и, посебно, јубиларно, 100. коло најзначајније редовне едиција књига у историји српске књижевности. Најпре је у току дана на средњем холу Дома културе уприличен продајни штанд са предсајамским попустима, а потом је у вечерњим сатима у малој сали организована и књижевна промоција.
У програму под насловом „Књижевни векови“ учествовали су: Нина Новићевић, актуелна управница Српске књижевне задруге, аутори чија су најновија дела објављена у 100. колу: Миро Вуксановић, добитник НИН-ове награде за најбољи роман године 2005. и управник Библиотеке Матице Српске у Новом Саду, Драгомир Брајковић, песник, и Драган Лакићевић, књижевник и уредник Српске књижевне задруге, као и Марко Недић, књижевни критичар и главни и одговорни уредник СКЗ и 100. кола СКЗ.
25. септембар 2008.
Дани европске баштине у Чачку 2008.
КЊИЖЕВНИ ВЕКОВИ
Као други програм овогодишњих Дана европске баштине у Чачку, Градска библиотека  „Владислав Петковић Дис“ у четвртак, 25. септембра у средњем холу Дома културе у 19 часова организује књижевно вече на тему „Књижевни векови“, посвећено представљању културног наслеђа и јубиларног 100. кола Српске књижевне задруге. У програму учествују: Миро Вуксановић, добитник НИН-ове награде и управник Библиотеке Матице Српске у Новом Саду, Драгомир Брајковић, песник, Драган Лакићевић, књижевник и секретар Српске књижевне задруге, и Марко Недић, главни уредник 100. кола СКЗ.
Основана далеке 1892. године, са чувеним иницијалима које је нацртао Јован Јовановић Змај, Српска књижевна задруга једна је од најважнијих културних установа српског народа. Више од века њеног постојања и рада један је од ретких континуитета у новијој историји српског народа.
За ових 116 година СКЗ је у својих 100 кола забележио и сачувао својеврсну историју српске књижевности у 670 књига. У јубиларном, 100. колу биће објављено 18 наслова, од којих се до сада појавило 11. Ту су прозна дела Давида Албахарија (Сваке ноћи у другом граду), Милована Данојлића (Учење језика), Моме Капора (Исповести), Драгана Лакићевића (Лудачки рукопис), Милорада Павића (Нова проза) и Миодрага Б. Протића (Нојева барка 3), збирке поезије Матије Бећковића (Пут којег нема), Драгомира Брајковића (Песма у песми), Ђорђо Сладоја (Манастирски баштован) и Новице Тадића (Песме), романи Мира Вуксановића (Семољ људи), Гроздане Олујић (Гласови у ветру), Петра Сарића (Сара) и Павла Угринова (Заувек), историографске студије Радоша Љушића (Српска државност 19. века) и Чедомира Попова (Источно питање и српска револуција 1804-1918), Критички огледи Никше Стипчевића и Монодраме Душана Ковачевића.
Добро дошли!
Издања СКЗ у Градској библиотеци
Прва књига редовног кола, којом је најстарија издавачка установа у Срба започела једну велику традицију, објављена је давне 1892. године, а чачанска библиотека је поседује у свом научном фонду. То је „Живот и прикљученија“ Доситеја Обрадовића, штампана те године у штампарији Краљевине Србије. Оно што привлачи посебну пажњу јесте Додатак овој првој књизи, који доноси Правила СКЗ од 24 члана која су 16. априла 1892. потписали Основаоци – 17 еминентних имена српске књижевности и науке, на чијем је челу тадашњи председник СКЗ Стојан Новаковић, као и апел под насловом „Свему српском народу! Позив на купљење Српске књижевне задруге“ са списком добротвора. Интересантно је да се међу Оснивачима и улагачима СКЗ у 1892. години, чији се списак такође налази у првој књизи, налази и пет Чачана – један директор, један професор, двојица судија и један трговац. Неопходно је поменути и изузетан легат учитељског брачног пара Филиповић, који је већ пуних 6 деценија власништо Градске библиотеке и у коме се такође чува комплетно редовно коло СКЗ од броја 1 до 300, на које је Миливоје Филиповић, као изузетан књигољубац, био доживотни пренумерант.
17. септембар 2008.
Наша Библиотека на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу
 Неколико година уназад Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ узима учешће на традиционалном септембарском Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу, јединственој вишедневној манифестацији ове врсте у Србији. Поред присуства представника Библиотеке који редовно прате занимљиве програме ове ревије духа и духовитости, на разне конкурсе Фестивала шаљемо и радове наше Литерарне дружине. Претходних година из Лазаревца смо донели и бројне награде за наше младе књижевнике, а тако је било и ове године.
У категорији „Хумористичка песма“, на овогодишњем, јубиларном 20. Фестивалу похваљени су радови Марије Мирић, ученице 6. разреда ОШ „Танаско Рајић“ из Чачка, и Софије Мирчетић, ученице 5. разреда ОШ „Милинко Кушић“ из Ивањице. Наша Библиотека у више наврата поменута је и похваљена од стране организатора као редован и вредан сарадник Фестивала, који се одвија у бројним правцима: драмске представе за децу, гостовања писаца по школама, трговима и установама културе, литерарни и ликовни конкурси, промоције књижевног издаваштва за децу, карневалске поворке...
Округли сто о раду Дечјих одељења
 Новина овогодишњег Фестивала било је одржавање културно-округлог стола на тему „Културно-образовна делатност дечјих одељења јавних библиотека и њихова сарадња са Фестивалом хумора за децу“. Представник наше библиотеке била је Дубравка Илић, библиотекарка Матичног одељења, која је одржала предавање на тему „Библиотекар у огранку – цела библиотека“, представљајући рад са децом нашег огранка у селу Заблаћу крај Чачка, родном месту песника Владислава Петковића Диса. Излагање је пратила видеопрезентација и кратак филм о раду у нашем сеоском огранку.
Овај огранак је у последњих годину дана постигао запажене резултате: повећана посета, велики број новоучлањених, сарадња са локалним вртићем и школом, више културних програма и избор „најчиталаца“, само су неки од успеха. Овим су се стекли услови да огранак у Заблаћу ради и два пута седмично.
Библиотека се налази у парохијском дому при храму Светог Архангела Гаврила у Заблаћу, располаже књижним фондом од преко 3500 књига, и има преко 400 читалаца. У времену када читање наизглед испада из моде, велики повратак књизи и читању свих генерација у једном чачанском селу даје наду да је овај модни тренд лажни и пролазни, тј. да књига и љубав према читању изнова тријумфују.
16. септембар 2008.
Дани европске баштине у Чачку 2008.
КОСОВСКА РИЗНИЦА
 У оквиру програма овогодишњих Дана европске баштине у Чачку, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ позива вас на књижевно вече на тему: „Косовска ризница“, посвећено културној баштини Косова и Метохије. Вече ће бити одржано у уторак, 16. септембра 2008. године у великој сали Дома културе у Чачку у 19 часова.
Повод за овај програм пронашли смо у овогодишњој теми Дана Европске баштине у Србији, која гласи: КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ – ИЗРАЗ КУЛТУРНЕ РАЗНОЛИКОСТИ. Градска библиотека, која је већ четврту годину за редом локални координатор ове значајне манифестације, овом приликом представиће књигу Јована Пејчића „Милан Ракић на Косову“ (КОНРАС, 2006), као и покретно културно наслеђе Косова и Метохије, а у делу програма под називом „Песнички дозиви“ своје стихове говориће песници инспирисани косовским темама и мотивима.
У програму учествују: др Јован Пејчић, професор Философског факултета у Нишу, Бранко Јокић, директор Народног музеја Приштине, песници: Милица Јефтимијевић-Лилић (Београд), Милан Михајловић (Косовска Митровица), Александар Марић (Краљево), као и Девојачка певачка група КУД „Абрашевић“ Јованчица (Чачак).
Улаз је слободан! Добро дошли!
Отворени Дани европске баштине у Чачку
Већ четврту годину за редом Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је локални координатор Дана европске баштине у Чачку, манифестације која се током месеца септембра под покровитељством Савета Европе одржава широм европског континента. Главна идеја Дана европске баштине је промовисање културног наслеђа и међусобно упознавање између европских народа и традиција. У Србији се програми одржавају у више од 30 градова, а Градска библиотека је ову манифестацију оценила као велику шансу за промовисање српског духовног и културног предања.
Претходних година централне теме Дана европске баштине у Србији билe су: ТВРЂАВЕ, ЗЕМЉА, ДРВО, ВОДА, а овогодишња тема носи наслов који гласи: КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ – ИЗРАЗ КУЛТУРНЕ РАЗНОЛИКОСТИ.
То је за нас као организаторе био повод да отварање овогодишње манифестације посветимо културној баштини Косова и Метохије, као једном од најзначајнијих елемената нашег културног наслеђа и препознатљивости српске културе на европском нивоу.
Косовска ризница
У програму под називом „Косовска ризница“, у уторак, 16. септембра у великој сали Дома културе у Чачку представили смо књигу Јована Пејчића „Милан Ракић на Косову“, о којој је говорио сам аутор, као и сведочанство о покретном културном наслеђу Косова и Метохије, које је представио Бранко Јокић, директор Народног музеја Приштине.
У уметничком делу програма под називом „Песнички дозиви“ своје стихове говорили су песници инспирисани косовским темама и мотивима: Милица Јефтимијевић-Лилић из Београда и Александар Марић из Краљева, а за музички део била је задужена Девојачка певачка група КУД „Абрашевић“ Јованчица из Чачка, која је извела три српске народне посме са Косова и Метохије.
Милан Ракић на Косову
 Пре две године, у издању издавачке куће КОНРАС из Београда и под уредништвом Срђана Станишића, у луксузном издању појавила се капитална књига „Милан Ракић на Косову“, која је поставила неке нове стандарде у српском издаваштву. Аутор је др Јована Пејчића, професор Философског факултета Универзитета у Нишу, на коме предаје српску књижевност 20. века.
Читав истраживачки посао, књижевна обрада теме, екслузивна фотодокументација о службовању познатог српског песника са почетка 20. века као краљевског конзула у Приштини, говоре да је у питању једно важно дело за књижевну и укупну српску историју. Ако се узме у обзир Винаверова опомена из 1924. године, да се национални радници са простора Старе Србије и Македоније „гасе један за другим не оставивши чак ни забелешке о своме мудроме и значајноме србовању“, онда је професор Пејчић својом књигом одужио један велики дуг српске културе.
У свом излагању он је дао преглед Ракићевог живота, са посебним акцентом на „косовске године“ од 1905. до 1913, његово изражено родољубље и непревазиђени „косовски циклус“ песама, који спада у саме врхове српске књижевности.
Г. Бранко Јокић, актуелни директор музеја Приштине, који је од доласка међународних војних снага у јуну 1999. године на Косово и Метохију са измештеним седиштем у Београду, дао је преглед активности Музеја у протеклом периоду. Одржане су изложбе археолошког и етнографског блага Косова и Метохије у свим већ градовима Србије, као и у два града у иностранству (Русија и Финска). Недавно је у Центру за културу Мајданпека завршена изложба „Накит Косова и Метохије – изазов модерном дизајну“, која чини само мали, репрезентативни део богате збирке етнографског материјала Музеја у Приштини. Археолошке и етнографске збирке приштинског музеја спадају међу највредније у Србији.
Песнички дозиви
У уметничком делу програма своје стихове читали су песници, чије кратке биобиблиографије доносимо:
 Александар Марић је рођен 1973. године. Објавио је три књиге песама: „Студеница, студеница“ (2003), претходно награђену као најбољи рукопис на конкурсу СКЦ Крагујевац за прву песничку књигу, „Косовски прозбеник“ (Градац, Рашка, 2008) и „Анђели жетеоци“ (Књижевни клуб Краљево, 2008).
Добитник је награде Књижевног клуба Краљево за 2005. годину. Живи у Краљеву.
Милица Јефтимијевић Лилић магистар је филолошких наука и уредник више сложених пројеката на Радио телевизији Србије. Објавила је следеће песничке збирке: „Мрак, избављење“ (1995), „Хибернација“ (1998), „Путопис коже“ (2003), „Одвијање свитка“ (2007), „Чарање“ (2007), као и књигу прозе „Сиже случаја“ и књигу критика и есеја „Поетика  слутње“. Песме су јој превођене на више страних језика. Добитник је награда „Григорије Божовић“ и „Лазар Вучковић“ за поезију, као и Плакете Рашких духовних свечаности за изузетан медијски допринос. Сарадник је Института за српску културу у Лепосавићу и члан Управе удружења књижевника Србије. Живи у Београду од 1999.
Почетак овогодишњих Дана европске баштине у Чачку оцењен је као успешан, а програм посвећен Косову и Метохији као неопходан у што бољем упознавању са културним благом јужне српске покрајине, о којој изгледа још увек веома мало знамо.
Следећи програм предвиђен је за четвртак, 25. септембар, када ћемо представити 100-то коло Српске књижевне задруге и ову културну установу од великог значаја за српску књижевну баштину. Наши гости биће књижевници Драган Лакићевић, уредник издања, и Драгомир Брајковић, један од аутора, као и Марко Недић, књижевни критичар.
|
