Летопис Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за
март 2007:
ПРОГРАМ ЗА МАРТ 2007.
Програм културно-просветне делатности Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за март 2007. године у знаку је почетка 44. Дисовог пролећа.
У среду, 7. марта у 13 часова у сали општинског већа биће одржана конференција за медије на којој ће бити представљен програм 44. Дисовог пролећа и објављено име добитника Дисове награде за 2007. годину. На конференцији ће учествовати чланови жирија за доделу Дисове награде.
Поводом Дисовог рођендана и почетка 44. Дисовог пролећа, у петак, 9. марта у великој сали општине Чачак у 19 часова биће представљена књига „Успон и пад Паркинсонове болести“ Светислава Басаре, овогодишњег добитника НИН-ове награде критике за најбољи роман. Уз лауреата на промоцији ће учествовати и Петар Арбутина, књижевник и уредник у издавачкој кући „Дерета“, која је објавила награђени роман.
Поводом Дана библиотеке, у суботу, 10. марта биће уприличено више програма у нашој установи, међу којима истичемо да ће тим поводом Чачанска банка А. Д. поклонити као трајно добро Завичајном одељењу Градске библиотеке микрофилмове „Чачанског гласа“ од 1932. до 1935. и од 1945. до 1995. године. Овом приликом биће уручене и симболичне награде најбољим читаоцима на Одељењу за одрасле.
Поводом 600 година од првог помена имена града Чачка у историјским документима и 60 година од оснивања Београдског драмског позоришта, у оквиру програма 44. Дисовог пролећа у четвртак, 15. марта у великој сали Дома културе у Чачку у 20 часова биће одиграна позоришна представа „Дисхармонија“, у извођењу Београдског драмског позоришта и копродукцији Дома културе у Чачку. Представа је посвећена Владиславу Петковићу Дису, редитељ је Небојша Брадић, управник Београдског драмског позоришта, а сценарио је инспирисана романом Александра Југовића „Дисхармонија“ написала Сања Домазет, драмски и прозни писац. У представи играју: Драган Петровић, Ђурђија Цветић, Иван Томић, Зорана Бећић, Данијела Штајнфелд, Даниел Сич, Мики Дамјановић, Сандра Бугарски, Соња Живановић, Драгиша Милојковић, Небојша Ђорђевић, Владан Милић и Марко Живић. Драматург је Маша Стокић, сценограф Миодраг Табачки, костимографи Маја Недељковић и Иванка Јефтовић, а музику потписује Зоран Ерић.
Добро дошли!
1. март 2007.
УПИС ПРЕДШКОЛАЦА И ОСНОВАЦА У МРЧАЈЕВЦИМА
 Организовањем пригодног програма за најмлађе кориснике, у огранку Градске библиотеке у Мрчајевцима, у четвртак 1. марта 2007. године настављена је већ традиционална акција бесплатног уписа предшколаца и колективног уписа ученика основних школа. Ово одељење Библиотеке посетило је 40 предшколаца из вртића из Мрчајеваца, са васпитачицама Сањом Вукојевић и Сањом Секулић, као и 6 предшколаца из Бечња са васпитачицом Љиљаном Бачанин. Такође је свој први сусрет са библиотеком имало и 7 основаца од првог до четвртог разреда, из издвојеног одељења ОШ "Татомир Анђелић" из Бечња, који су заједно са учитељицом Снежаном Савић упознали књижни фонд и посебно дечје наслове ван обавезног школског програма.
Књижничар огранка у Мрчајевцима, Бранислава Видојевић, поделила је бесплатне чланске карте свима и упознала их са садржајима које могу добити у библиотеци.
9. март 2007.
ДИСОВА НАГРАДА МИЛАНУ ЂОРЂЕВИЋУ
Лауреат Дисове награде 2007. године је песник Милан Ђорђевић. Милан Ђорђевић је рођен у Београду 1954. године и до сада је објавио више књига поезије: Са обе стране коже, Мува и друге песме, Мумија, Ћилибар и врт, Пустиња и др. Поред поезије пише прозна дела (Глиб и ведрина, Слепа улица), есеје (Цвеће и џунгла) и бави се превођењем. Добитник је награде Васко Попа 2005. године. Живи и ради у Београду.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ДИСОВЕ НАГРАДЕ
Жири за доделу Дисове награде, у саставу: Богдан А. Поповић (председник), Војислав Карановић, Владан Матијевић, Гојко Божовић и Ален Бешић, на састанцима одржаним 22. и 28. фебруара у Београду и 7. марта у Чачку, већином гласова је донео
ОДЛУКУ
да се награда Владислав Петковић Дис за 2007. годину додели МИЛАНУ ЂОРЂЕВИЋУ, песнику из Београда, за песничко дело које га је сврстало у најужи круг изабраних песника савремене српске поезије.
Поезија Милана Ђорђевића представља лирско преиспитивање најбољих израза песничке традиције, српске и европске, али и узбудљив сусрет са модерним временима у којима се сустичу примери свакодневних пропасти и епифанијских тренутака. Меланхоличним и проницљивим лирским гласом Ђорђевић се бави савременим градом у коме открива и лице пустиње и лице јединог истинског животног простора, и све боје доступног света и тамну, поразну слику савремености.
У својим књигама, поготову у оним после књиге Пустиња, Ђорђевић је обликовао целовит и препознатљив песнички свет и глас у сазвучју модерне српске поезије. Тај песнички глас је самосвојан, а по својим лирским квалитетима и луцидном сагледавању савремености и њених светлих и тамних принципа стоји у дубљем сродству са поезијом Владислава Петковића Диса.
Додељујући Милану Ђорђевићу Дисову награду за досадашњи песнички опус, Жири остаје у уверењу да награђује аутентичног песника чије су песме на темељан начин обележиле српску поезију нашег времена.
10. март 2007.
ПРОСЛАВЉЕН ДАН БИБЛИОТЕКЕ
 На дан Дисовог рођења, у суботу, 10. марта 2007. године, Градска библиотека је обележила свој Дан. Прослава је уприличена у Позајмном одељењу за одрасле читаоце. Том приликом Чачанска банка А. Д. поклонила је као трајно добро Завичајном одељењу Градске библиотеке микрофилмове „Чачанског гласа“ од 1932. до 1935. и од 1945. до 1995. године. Примопредају су извршили Даница Оташевић, директор наше установе, у име Градске библиотеке, и Тијана Ђуровић, шеф Одељења за односе са јавношћу и маркетинг, у име Чачанске банке.
Добијени поклон представља око 60.000 страница „Чачанског гласа“, односно више од 50 годишта. „Чачански глас“ је хроничар догађања у Чачку и околини у последњих 75 година и ниједна монографија нити озбиљније истраживање прошлости нашег града не може се замислити без коришћења овог локалног листа. Добијени микрофилмови омогућиће Градској библиотеци да изврши дигитализацију „Чачанског гласа“ и путем Интернета га учини доступним најширој публици. Овај поклон Чачанске банке за Градску библиотеку је од непроцењиве вредности.
 Овим поводом уручене су и почасне награде истакнутим читаоцима на Одељењу за одрасле, који су наши чланови по више десетина година, а бесплатним чланским картама награђени су и најредовнији читаоци у прошлој години. Почасни чланови Градске библиотеке су: Петар Симовић, Љубинко Игњатовић, Георгије Жакула, Станица Кулић, Делфина Зечевић, Томислав Остојић и Гордана Батинић, а награђени су и Владимир Брекало, Ивана Пантелић, Мирјана Маринковић, Драгана Јојић, Душан Петровић и Светлана Ђелошевић. Уместо традиционалне награде „Библиотекар године“ вредне новчане награде добили су сви запослени у Градској библиотеци, јер је, по речима директорке Оташевић, цео радни колектив дао допринос успешним резултатима у прошлој години.
30. март - 2. април 2007.
СЛОБОДАН СТАНИШИЋ И ВЕСНА АЛЕКСИЋ
ГОСТИ 44. ДИСОВОГ ПРОЛЕЋА
 У оквиру програма 44. Дисовог пролећа, гости Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, као и неколико сеоских и градских школа у општини Чачак, биће реномирани књижевници за децу – Слободан Станишић из Београда и Весна Алексић из Обреновца.
У петак, 30. марта 2007. године, Весна Алексић ће одржати књижевна дружења у три основне школе у нашем граду: „Милица Павловић“ у 11 часова, „Драгиша Мишовић“ у 12, 30 часова и „Филип Филиповић“ у 16 часова.
У понедељак, 2. априла 2007. године Слободан Станишић ће посетити основну школу „Владислав Петковић Дис“ у Заблаћу (11 часова), „Бранислав Петровић“ у Слатини (12), „Свети Сава“ у Атеници (13, 45) и „Ратко Митровић“ у Чачку (16, 30), као и Дечје одељење Градске библиотеке (у 18, 00 часова), а у уторак, 3. априла биће гост у основним школама у Бресници (9 часова), Мрчајевцима (10, 30) и Прељини (13).
Слободан Станишић је рођен 9. јула 1939. године у Великој Градуси код Сиска. Још од  ученичких дана бави се глумом, цртањем и писањем. Завршио је Прву београдску гимназију и Филолошки факултет у Београду, на групи за српски језик и књижевност. Завршио је и студије драматургије. Године 1972. постаје главни уредник Радио Београда 202, а 1979. прелази на Телевизију Београд, где уређује „Недељно поподне“ и многе популарне забавне емисије. Уређивао је више часописа за децу: Невен, Лењи Гаша, Змај, Чика Јова. Од 1986. поново ради у Телевизији Београд, као водитељ и уредник Програма за децу и младе. Добитник је више књижевних награда и признања: награде Радио Београда за прву радио комедију, награда Политикиног забавника, Раде Обреновић, Стара Маслина, Гордана Брајовић, Златни лептир, Доситејево перо...
Пише поезију и прозу за децу, радио драме, позоришне комаде и сценарија. Уредник је више антологија. Написао је близу 40 збирки поезије за децу, преко 15 романа и 6 књига прича. Најпознатија дела су му циклус песама о роботима, велики број љубавних песама („Не користи руж за усне“ и друге збирке), као и романи: „Игор у Лејкерсима“, „Бомба у школи“, „Танго за троје“, „Алек Трејд“, „Лучка капетанија“, „Цвонки“... Овом приликом посебно истичемо четири романа посвећена цару Душану: „Душан принц сунца“, „Душан дечак на престолу“, „Душан и Дурундило“ и „Витезови Душана Силног“, који су проглашени за најбоља издања за младе у 2006. години, због чега им је припала и награда „Вечерњих новости“.
 Весна Алексић рођена је 11. априла 1958. године у Обреновцу. Гимназију је завршила у родном граду, а Философски факултет у Београду 1981. године. Живи и ради у Обреновцу. Пише песме, приче и романе за децу и младе духом, као и огледе о књижевности за децу. Објављује у многим дечјим часописима. Између осталих, издвајамо збирке приповедака „Црвени коњић“ (1994), „Велика варош Беч“ (1998), „Ја се зовем Јелена Шуман“ (1998), „Брбљиво срце“ (2000), „Прича о лангусту“ (2001), „Осмо чудо“ (2002), „Територија снова“ (2004), „Кључар варошког биоскопа“ (2005) и романе „Месечев дечак“ (1994), „Карта за летење“ (1995), „Звезда ругалица“ (1996), „Ветар је, Аја“ (1997), „Марија Модиљани“ (1999). Поред романа за децу написала је и романе за мало старије „Лицитација ветра“ (2000), „Дугмар“ (2002) и „Старлет“ (2004).
Добитник је престижних награда: „Невен“ за најбољу књигу за младе за 1996, „Политикиног забавника“ за 1998. и „Раде Обреновић“ за најбољи роман за младе за 1999. Добитник је и Змајеве награде за укупни допринос савременом изразу у књижевности за младе.
|
