Летопис Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за
јануар-март 2008:
11. јануар 2008.
НОВО ИЗДАЊЕ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ЕДИЦИЈИ "ЗАВИЧАЈНА БИБЛИОГРАФИЈА"
 Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ објавила је био-библиографију „Плави дозиви Радојка Николића“, као 13. књигу едиције „Завичајна библиографија“. Аутор био-библиографије је библиотекар-саветник Марија Орбовић, а рецензент Оливера Недељковић.
Радојко Николић (1933-2004) је највећи део живота и радни век провео у Чачку, радећи као наставник српског језика и књижевности, просветни саветник и директор Градске библиотеке у Чачку (у периоду 1993-1997). Окосницу његовог књижевног рада чине монографије посвећене истраживањима камених споменика и епитафских натписа на подручју Моравичког округа: „Камена књига предака“ (1979), „Сељакова душа на камену“ (1991), „Каменописци народног образа“ (1998), као и књига о напознатијем каменоресцу „Радосав Чикириз“ (1989). Књига „Умирања животу једнака“ (1988) посвећена је истраживању података из матичних књига. Иако је у највећем броју својих књига Николић окренут историји, он није заборављао свакодневне људе и живот, због чега је иза њега остало и више прозних дела, као и велики број прилога у „Политици“.
Прилог за библиографију Радојка Николића садржи 647 јединице, којом су обухваћени ауторски радови, као и литература о Радојку Николићу. Све јединице описане су „de visu“, а опис је дат према стандардима ISBD(M) и ISBD(CP). Библиографију прате регистар имена и рагистар наслова листова и часописа. Посебан део књиге чине прилози, у којима су необјављени текст књижевника Милутина Срећковића о Радојку Николићу, као и приказ рукописа „Камена књига предака“ Драгише Витошевића објављен у „Политици“ 1976. (три године пре издавања књиге).
22. јануар 2008.
НОВИ ПРОЈЕКАТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Градска библиотека започела је 15. јануара 2008. године пројекат дигитализације завичајне периодике и осталих делова фонда Завичајног одељења, који се заснива на програму упошљавања лица са евиденције незапослених Националне службе за запошљавање. Пројекат је одобрен од стране Министарства за рад, запошљавање, социјалну политику Републике Србије на шест месеци и финансира се средствима из буџета. Градска библиотека у Чачку носилац је пројекта, његов идејни творац и реализатор.
 Пројектом "Дигитализација периодике из фондова Градске библиотеке `Владислав петковић Дис` Чачак" значајно ће се унапредити и проширити процес дигитализације који је започет у установи 2006. године. Њим је предвиђено да у чачанској библиотеци на одређени период од шест месеци буде примљено четворо радника, и то двоје са високом стручном спремом и двоје са средњом стручном спремом, који ће радити на пословима дигитализације у наведеном периоду. Средства одобрена за реализацију пројекта покриваће трошкове зарада ангажованих лица (која су изабрана између више кандидата преко обављеног разговора и тестирања познавања рада на рачунару и одређеном софтверу), њихове путне трошкове, трошкове обуке, набавке потребних техничких средстава. У радни однос на одређено време примљени су Анђелија Радак, Ивана Петковић, Александар Вукајловић и Драган Јанковић и наше је задовољство што је кроз пројекат пружена прилика овим младим људима да стекну неопходно радно искуство и нова знања, поред већ постојећих која су показали конкуришући за посао. Њихов посао састојаће се из интензивне дигитализације и скенирања материјала, као и рада на обради већ постојеће дигиталне грађе и унапређења наше Дигиталне библиотеке. Запослени чине тим за дигитализацију завичајне периодике Градске библиотеке у Чачку (координатор пројекта и тима Богдан Трифуновић) и одговорни су за следеће радне задатке: манипулација папирним материјалом, скенирање и фотографисање материјала, преношење у дигитални облик и обрада на рачунарима, контрола квалитета дигитализације, прављење мастер копије и копије у нижој резолуцији, додељивање мета-података документима, снимање дигитализованог материјала на оптичким медијима (ДВД) и екстерном хард диску...
 Градска библиотека је крајем 2007. године (незванично) оформила свој Дигитални центар у просторијама Библиотеке у Господар Јовановој улици бр. 6. Центар је опремљен са три нова десктоп рачунара, једним лаптоп рачунаром, са три скенера (два А3 и један А4), два екстерна хард диска, дигиталним фотоапаратом, дигиталном камером, ласерским штампачем, пројектором са платном и осталом пратећом опремом. Планом за 2008. годину предвиђено је да остварени обим дигитализације вишеструко надмаши резултате из 2007. године, чему ће највише допринети рад младих колега и расположива техничка опрема.
31. јануар 2008.
 НОВА КЊИГА У ЕДИЦИЈИ ТОКОВИ
Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" крајем 2007. године објавила је 26. књигу своје едиције "Токови", која је посвећена објављивању награђеног рукописа са конкурса награде "Млади Дис". Прошле године избор жирија био је рукопис под шифром "Lens 113 ", младе ауторке из Панчева Милке Поповић, чију књигу под насловом "Песме" библиотека у Чачку објављује у едицији "Токови", са основним циљем промовисања песничког израза генерација које долазе и награђивања истакнутих појединаца.
Милка Поповић је завршила гимназију "Урош Предић" и музичку школу "Јован Бандур", а дипломирала је на Архитектонском факултету у Београду. Похађала је уметничку школу "Галерија нова" и своје радове је излагала на колективној изложби у Дому омладине у Београду. Као студент архитектуре више пута је награђивана за своје радове и идеје, док су њена интересовања окренута ентеријеру и заштити животне средине. Говори енглески и француски. Живи и ради у Панчеву.
Жири у саставу др Ђорђе Деспић, председник, мр Предраг Петровић и Петар Милорадовић једногласно је прогласио најбољим рукописим Милке Поповић, истакавши да је "поетски рукопис Милке Поповић [...] издваја од осталих зрелим песничким језиком и литерарно уједначеним квалитетом стихова". Награда "Млади Дис" уручена је Милки Поповић 24. маја 2007. године на свечаности у оквиру 44. Дисовог пролећа.
1. фебруар 2008.
ПРОГРАМ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ ЗА ФЕБРУАР 2008.
Програм Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за фебруар 2008. године у знаку је традиционалне изложбе чачанског штампарства и издаваштва у протеклој години. Овогодишња, девета по реду изложба трајаће од 5. до 20. фебруара 2008. године у Галерији Народног музеја.
У току изложбе биће одржани следећи програми:
Уторак, 5. фебруар 2008. у 19 часова, Галерија Народног музеја:
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ШТАМПАНА РЕЧ 2007“
И ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЗА ДИЗАЈН И НАЈБОЉУ КЊИГУ
 У Галерији Народног музеја у Чачку отворена је традиционална, девета по реду, изложба ШТАМПАНА РЕЧ У ЧАЧКУ У ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ. Ова манифестација, која у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ траје од 2000. године, почетком сваке нове године сабира и представља све оно што су многобројни чачански штампари и издавачи урадили у претходној години. Као резултат 2007. године на изложби је представљено око 300 различитих публикација, дакле, књига, часописа, каталога и других штампаних материјала, као и избор страница из „Водича кроз Чачак“, који се прошле године појавио у издању Туристичке организације Чачка.
Иза овог резултата стоји више десетина чачанских издавача и штампарија. Највећу штампарску продукцију изнова је остварила штампарија „Светлост“, док је најпродуктивнији издавач поново била издавачка кућа „Легенда“. Аутор изложбе, као и претходних година, је Марија Орбовић, библиотекар саветник Завичајног одељења Градске библиотеке.
У програму је наступио камерни дуо флауте и хармонике, који су чинили Ивона Даниловић, ученица 2. разреда флауте и Немања Потпарић, ученик 2. разреда хармонике Средње музичке школе „Др Војислав Вучковић“ у Чачку, као и Милутин Гиги Јевђенијевић, слободни драмски уметник из нашег града, који је говорио Дисову песму „Оргије“.
Поздравну реч поводом 160 година постојања Градске библиотеке имала је госпођа Даница Оташевић, директор Градске библиотеке. Изложбу је отворио, настављајући лепу традицију да знаменити Чачани то чине, Добривоје Благојевић, некадашњи директор Градске библиотеке у периоду 1966-1971, публициста и аутор књига: „Демократија и отпори“ (1990), „Очи Хиландара и Крфа“ (1991), „Источник говорних искрица“ (1994), „Не тихују изворне приче о љубави“ (1996), „Загледање у себе“ (1998) „Животно ткање вољених и невољених“ (2001), „Тихујем, трептим, бојим се за генерације“ (2007).
 Додељене су и традиционалне награде ИСАИЛО А. ПЕТРОВИЋ за најбољи дизајн публикације и ДАНИЦА МАРКОВИЋ за најбољу књигу објављену у Чачку у прошлој години.
У име жирија за награду ИСАИЛО А. ПЕТРОВИЋ, која се додељује у знак сећања на једног од првих чачанских штампара и издавача, обратила се Милица Петронијевић, директорка Уметничке галерије „Надежда Петровић“ и саопштила одлуку да је добитник награде Светлана Џида за дизајн монографије „Архитектура и урбанизам Горњег Милановца 1853-1941 – са освртом на градитељство Чачка, Краљева и Крагујевца“, штампане у чачанској штампарији „Графички центар“. Издавачи су Народни музеј у Чачку и Музеј Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.
У име жирија за награду ДАНИЦА МАРКОВИЋ, која се додељује у спомен на знамениту српску књижевницу с почетка прошлог века, родом из нашег града, обратила је се мр Маријана Матовић, библиотекар саветник Научног одељења Градске библиотеке. Награђена је књига „Водич кроз Чачак“ аутора-уредника Мирјане Рацковић, кустоса Уметничке галерије „Надежда Петровић“, изашла у издању Туристичке организације Чачка, а штампар је била штампарија „Мајсторовић“.
Награду је уручила Даница Оташевић.
За драгоцену сарадњу и допринос попуњавању фондова Завичајног одељења, Градска библиотека својом захвалницом наградила је и штампарију „Светлост“ из Чачка, која је у протеклој години доставила преко 120 наслова.
Изложба је отворена до 20. фебруара.
Уторак, 12. фебруар 2008.у 19 часова, Галерија Народног музеја:
Промоција књиге Мила Грозданића „Пут до књиге“.
Уторак, 19. фебруар 2008.у 19 часова, Галерија Народног музеја:
Представљање књиге „Плави дозиви Радојка Николића“.
АКТИВНОСТИ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ВРЕМЕНУ НОВОГ КОСОВСКОГ ИСКУШЕЊА
Тешко је у овом мучном времену, у коме живимо драматичне историјске тренутке, говорити о књижевности, библиотекарству и о другим обичним, ма колико лепим стварима. Али и то може бити један од наших начина да превазилазимо историјско зло, посебно када из наших разговора о књижевности можемо много тога научити о понављању историјских момената и правим одговорима на нове изазове.
У оквиру изложбе „Штампана реч 2007“ одржана је 19. фебруара промоција био-библиографије „Плави дозиви Радојка Николића“, која је изашла крајем 2007. године у издању Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ као 13. књига едиције „Завичајна библиографија“. Аутор био-библиографије је библиотекар-саветник Марија Орбовић, а рецензент Оливера Недељковић, библиотекари Завичајног одељења Градске библиотеке. У разговору су учествовали: Бојан Јовановић, етнолог, Радован М. Маринковић, књижевник и аутор. Одломке из дела Радојка Николића је говорио Слободан Богојевић, а емитован је и одломак из документарне емисије Радио телевизије Србије посвећене Радојку Николићу.
Радојко Николић (1933-2004) је највећи део живота и радни век провео у Чачку, радећи као наставник српског језика и књижевности, просветни саветник и директор Градске библиотеке у Чачку (у периоду 1993-1997). Окосницу његовог књижевног рада чине монографије посвећене истраживањима камених споменика и епитафских натписа на подручју Моравичког округа: „Камена књига предака“ (1979), „Сељакова душа на камену“ (1991), „Каменописци народног образа“ (1998), као и књига о најпознатијем каменоресцу „Радосав Чикириз“ (1989). Књига „Умирања животу једнака“ (1988) посвећена је истраживању података из матичних књига. Иако је у највећем броју својих књига Николић окренут историји, он није заборављао свакодневне људе и живот, због чега је иза њега остало и више прозних дела попут „Успења на Овчар“ (1998), „Корени и вреже“ (2002) и „Пролазне прилике“ (посмртно, 2006), као и велики број прилога у „Политици“ и бројним другим новинама и часописима.
За допринос очувању културне баштине Србије Николић је 1979. године добио Вукову награду.
 О личности и делу Радојка Николића прво је говорио Бојан Јовановић. Наш гост рођен је 1950. године у Нишу. Студије етнологије завршио је на Философском факултету у Београду. Ради као научни саветник Балканолошког института САНУ. Аутор је више збирки поезије, бројних научних и стручних радова и више антрополошких студија. У научним круговима и широј културној јавности познат је по огледима о магији, студијама о смрти, радовима о српској народној религији, прилозима из историје антропологије посвећеним разматрању опуса еминентних домаћих и страних научника, написима из домена етнопсихологије, антропологије свакодневља и области поткултура. О самој књизи и другим делима Радојка Николића нешто више је говорио Радован М. Маринковић, познати новинар, публициста и књижевник из нашег града. Марија Орбовић је представила посмртно објављену Николићеву књигу „Пролазне прилике“, а на крају вечери је уприличен и мали коктел у знак бившег директора Градске библиотеке која ове године прославља 160 година постојања.
8-11. март 2008.
ПОЧЕЛА ПРОСЛАВА 160 ГОДИНА ЧИТАЛИШТА У ЧАЧКУ
Богатим програмима у петак и суботу, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ започела је прославу великог јубилеја 160 година организованог читалишта у Чачку. Најпре је у петак, у простору Галерије Народног музеја, отворена изложба под називом „Прочитане године“, посвећена периоду између оснивања Дружства Читања Српско-Славенскиј Новина1848. године и Градске библиотеке Владислав Петковић Дис данас. Аутори изложбе и каталога су Оливера Недељковић и Марија Орбовић, библиотекари Завичајног одељења Градске библиотеке, а изложба ће бити отворена до 28. марта ове године. Изложбу је отворила Оливера Недељковић, док је Дисове стихове говорио Небојша Дугалић, драмски уметник из Београда.
У суботу, 8. марта, у великој сали Дома културе уприличена је свечана академија под називом 160 година читамо са вама. Поздравну реч дао је Велимир Станојевић, председник Општине Чачак, а на тему Наши јубилеји говорила је Даница Оташевић, директор Градске библиотеке. Беседу У славу књиге одржао је академик Матија Бећковић. Програм су увеличали Весна Павловић, драмски уметник из Крушевца, која је говорила Дисову беседу у Пти Далу 1916. године, док је Небојша Дугалић говорио чувену поему Кад дођеш у било који град Матије Бећковића. У музичком делу програма учествовали су: проф. др Марина Милић Апостоловић, пијанисткиња и мултимедијални уметник са богатом интернационалном каријером и Раде Здравковић, звиждач, уметници из Новог Сада. Водитељ програма био је Бошко Обрадовић.
Понедељак, 10. март у 12 часова
– Сала општинског Већа
Дисова награда за 2008 (саопштење одлуке жирија)
ВЛАДИМИР КОПИЦЛ - ДОБИТНИК ДИСОВЕ НАГРАДЕ ЗА 2008. ГОДИНУ
Жири за доделу Дисове награде у саставу Богдан А. Поповић, председник, Војислав Карановић, Гојко Божовић, Ален Бешић и Владан Матијевић, чланови, донео је одлуку већином гласова да се Дисова награда за 2008. годину додели Владимиру Копицлу, песнику из Новог Сада, за укупан песнички опус.
Владимир Копицл
Рођен је 1949. године, дипломирао на Катедри за југословенску и општу књижевност Филозофског факултета у Новим Саду. Објавио збирке песама:
Аер-Матица српска, 1978. година
Парафразе пута-Матица српска, 1980. година
Гладни лавови, Књижевна заједница Новог Сада, 1985. година
Вапаји и конструкције, Матица српска, 1986. година
Питање позе, Матица српска, 1992. година
Приказе-нове и изабране нове песме, Матица српска, 1995. година
Песме смрти и разоноде-изабране и нове песме, Орфеус, 2002.година
Клисурине, Народна књига, 2002. година
Смернице-химне и препеви, Матична библиотека Светозар Марковић, Зајечар.
Аутор је и књиге есеја Механички патак, дигитална патка (Народна књига, 2003) и Призори из невидљивог (Народна књига, 2006) као и коаутор више антологија, зборника и монографија. Са Аном Раковић је приредио и превео зборник Тело уметника као субјект и објект уметности (Трибина младих, 1972), са Владиславом Бајцем антологију Трип-водич кроз савремену америчку поезију (Народна књига, 1983), а са Дубравком Ђурић Нови песнички поредак-Антологија новије америчке поезија (Октоих, 2001), Врата панике-тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (Орфеус, 2005), Миленијумски цитати (Орфеус, 2005) итд.
Добитник је Бранкове награде за прву књигу песама (1979), Стеријине награде за позоришну критику (1989), Награде друштва књижевника Војводине за књигу године (2003) и награде Стеван Пешић (2003). Живи у Новом Саду
Било као приређивач књига и зборника, аутор антинаративних експерименталних филмова, преводилац, новинар, издавач и уредник часописа или пак песник, Копицл је до данас остао аутентичан представник и припадник алтернативне културе. Концептуални траг, односно траг брисања трагова, у његовом интелектуалном деловању присутан је до данас.
– Велика сала општине Чачак у 19 часова
Испуњен живот (биобиблиографија Синише Пауновића)
Учествују: проф. др Радивоје Микић, др Борјанка Трајковић, Борко Гвозденовић, новинар и књижевник, и Марија Орбовић, аутор
Водитељ: Бошко Обрадовић
 
Уторак, 11. март
– Галерија Народног музеја у 12 часова
Глас библиотеке, промоција 14. броја часописа
О часопису говори др Борјанка Трајковић, рецензент
Додела награда „Најчиталац“ Одељења за одрасле и „Најбиблиотекар“
Водитељ: мр Маријана Матовић
– Дом културе у 19 часова
Повеље деспота Стефана Лазаревића аутора академика Александра Младеновића (издавачки подухват године на прошлогодишњем београдском Сајму књига)
Учествују: проф. др Бранкица Чигоја, др Рада Стијовић и аутор Музика: Хор за духовну музику Дивне Љубојевић Мелоди
Водитељ: Богдан Трифуновић
20. март 2008.
Добитник НИН-ове награде гост у нашем граду
ДРАГАН ВЕЛИКИЋ У ЧАЧКУ
У оквиру 45. Дисовог пролећа, у четвртак 20. марта 2008. године у Галерији Народног музеја у 19 часова, гост Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ биће Драган Великић, добитник НИН-ове награде критике за роман године 2007. и добитник престижне награде „Меша Селкимовић“, за роман „Руски прозор“ као књигу године.
 НИН-ов жири који је радио у саставу Милан Влајчић (председник), Александар Јовановић, Мило Ломпар, Стеван Тонтић и Слободан Владушић, са три према два у гласовима определио се за роман Драгана Великића „Руски прозор“ у издању „Стубова културе“ из Београда – као најбољи српски роман у протеклој години. У образложењу жирија стоји: „Роман Драгана Великића припада магистралном току наше новије књижевности који дотиче судбинску тему странствовања, добровољног изгнанства у најгорим годинама српског друштва крајем деведесетих година прошлог века. Јунак овог романа, избегавши служење војног рока у време блиско бомбардовању наше земље, путује по Европи, обавља разне наметнуте послове од тобожњег писања бедекера до прања и шминкања мртваца. Али то је роман који у широком луку обухвата многе судбине са ових тада зараћених простора нудећи једну широку, рапсодичну слику оног што се многима догађало. Великићев роман исписан је сугестивним рукописом, уносећи драматургију многоструких огледала у романескни облик који је сам писац назвао романом омнибусом“.
Овај „роман-омнибус“ састaвљен је из три приче које се постепено укрштају и на крају сливају у један приповедачки ток. Први део романа представља личну исповест главног јунака, други реконструкцију његове прошлости и преплитање његове личне историје са друштвеном с краја 20. века, а трећи чини збир више гласова људи блиских главном јунаку који га драматуршки прате од малог места у Војводини, преко Београда и Будимпеште, до других градова источне и централне Европе.
Драган Великић рођен је 1953. године у Београду. Тренутно је амбасадор Србије у Аустрији. До сада је у више издања објавио следеће романе: „Виа Пула“, „Астраган“, „Хамсин 51“, „Северни зид“, „Дантеов трг“, „Случај Бремен“, „Досије Домашевски“. Изашле су му и књиге прича „Погрешан покрет“ и „Стаклена башта“, као и збирке есеја „YU-тлантида“, „Депонија“, „Стање ствари“ и „Псећа пошта“. Књиге су му преведене на више од десет светских језика.
|
