Летопис Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ за
јул-септембар 2009 :
30. септембар 2009.
ВРЕДАН ПОКЛОН ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" примила је у среду 30. септембра 2009. године изузетно вредан поклон, део личне библиотеке Петра Срнића из Београда, који је пореклом из села Остра недалеко од Чачка. Приликом сусрета представника Библиотеке, на челу са директорком Даницом Оташевић, и господина Срнића у Остри предато је Градској библиотеци преко 1.000 књига белетристике и стручне литературе. Овај поклон оглавном садржи нове или некоришћене књиге, међу којима се налазе и комплетни опуси Толстоја, Достојевског, Чехова, Сартра, Кафке, Десанке Максимовић, Његоша...
Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" најсрдачније се захваљује на овом гесту господина Срнића, који је у маниру правог добротвора одлучио да највећи део свог иметка који је стекао у животу преда на коришћење културним и научним установама Србије.
29. септембар 2009.
ПОХВАЉЕН ПРОЈЕКАТ КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ
Овогодишњи жири Летњих дана културе 2009, одржаних у Чачку од јуна до августа 2009. године, у саставу Радисав Марјановић, председник, Оливера Дашић и Слободан Николић, чланови, донео је одлуку да похвали пројекат Креативне радионице "Цртам и пишем песму" Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис". Креативна радионица реализована је у летњим месецима у Дечјем одељењу Библиотеке уз учешће 110 деце, док су пројекат водиле библиотекарке Маријана Лазић и Ана Нешић.
26. септембар 2009.
ИЗЛЕТ У САРАЈЕВО У ОРГАНИЗАЦИЈИ СИНДИКАТА БИБЛИОТЕКЕ
Управни одбор Самосталног синдиката Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у сарадњи са туристичком агенцијом DOO ММ GOLD TRAVEL такође из Чачка, организовао је једнодневни излет у Сарајево - са краћим задржавањем у манастиру Добрун и Вишеграду. На улазу у Сарајево, педесетак путника сачекао је и преузео стручни водич који, наоружан знањем и искуством, овај посао ради крајње професионално, али и с великом љубављу. Путници су најпре посетили Врело Босне, а потом панорамно разгледали и шетали Сарајевом – посебан осврт на Вјећницу, Баш Чаршију, Бегову џамију, Скендерију, Саборну цркву, Катедралу, мостове на Миљацки... Слободно време до планираног повратка (19,30 сати), провели су на Баш Чаршији - у сарајевским Ћевабџиницама и Пивници.
Десетак радника Библиотеке, тог топлог и сунчаног јесењег дана (субота, 26. септембар 2009), обогатили су своја знања из историје, али и уживали на простору бивше Југославије.
17. септембар 2009.
 ЧАЧАНИ НА ФЕСТИВАЛУ У ЛАЗАРЕВЦУ
Радови чланова Литерарне дружине Градске библиотеке ''Владислав Петковић Дис'', већ четврту годину за редом, успешни су на Фестивалу хумора за децу, који се одржава сваког септембра у Лазаревцу у организацији библиотеке ''Димитрије Туцовић''. Чачански библиотекари будно прате и подстичу рад младих и талентованих стварлаца и најбоље радове шаљу на конкурсе и фестивале а награде су подстицај креативним ученицима и потврда Библиотеци да и даље негује дух читања и лепог писања.
Прва награда за ликовне радове на 21. фестивалу хумора за децу, у категорији „Будућност фестивала“, припала је групи предшколаца из вртића у Заблаћу.
Награђени радови групе предшколаца из вртића у Заблаћу, освојена прва награда у категорији "Будућност фестивала"
Мира Чутовић (ОШ "Филип Филиповић"), награђена деца из ОШ "Филип Филиповић, са Дубравком Илић из Градске библиотеке Чачак
Награђена деца из Чачка
Дубравка Илић из Библиотеке Чачак, песник Добрица Ерић и наставница Марија Јовичић (ОШ "Ратко Митровић") са децом Анђелом Турудић и Алексом Божовићем из ОШ "Филип Филиповић" и Анђела Шутић из ОШ "Ратко Митровић"
Посебно успешни су били ученици ОШ ''Филип Филиповић'' из Чачка. Прву награду за прваке у области поезије деле Анђела Турудић за песму „Мачак“ и Алекса Божовић за песму „Маја и Граја“, друга награда у категорији „Хумористичка поезија“ припала је Игору Ружичићу 2/1 за рад „Бициклиста“, а прву награду у категорији „Љубавна песма“ понео је Небојша Бећић, 8/1 за песму „Плаве локне и жуте кломпе“.
Анђела Шутић, ученица 5/2 ОШ ''Ратко Митровић'' из Чачка, добила је прву награду у категорији „Хумористичка песма“ за старији узраст за песму „Ватрена Марија“, а другу награду понела је Јована Ћубовић, ученица 8/3 ОШ "Свети Сава" из Атенице.
Овогодишњи Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, одржаван је од 15. до 17. септембра а награде су уручене последњег фестивалског дана.
15. септембар 2009.
 МОДЕЛ ЗА УСПЕШАН РАД
На 21. Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ представила је свој мултимедијални пројекат „Пишем и цртам песму“. Реч је о Креативној радионици која је у току лета изведена у Дечијем одељењу са најмлађим корисницима Библиотеке. О позитивним вибрацијама које су успостављене између библиотекара, деце и родитеља говориле су у оквиру теме округлог стола „Најуспешнији пројекти дечијих одељења“, медијатори Маријана Лазић и Ана Нешић. Чачанску презентација била је употпуњена видео и филмским записима са маштовите радионице, што је наишло на топао пријем других библиотекара. Младим библиотекаркама ово је било ватрено крштење и прво професионално појављивање на библиотечким скуповима.
Маријана Лазић и Ана Нешић представљају Креативну радионицу у Лазаревцу
Дубравка Илић, Даница Оташевић, добитник награде "Сребрно перо" Дејан Алексић, Ана Нешић и Маријана Лазић на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу
12. септембар 2009.
ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ, ПРИЈЕПОЉЕ 2009: СТРУЧНА ЕКСКУРЗИЈА
Поводом Дана европске баштине, који се традиционално обележавају сваког септембра широм Европе, стручна екскурзија радника Градске библиотеке Чачак, појачана са колегама из Међуопштинског историјског архива Чачак и из Уметничке галерије "Надежда Петровић" из Чачка, посетила је Пријепоље у суботу 12. септембра 2009, где је организована централна манифестација Дана европске баштине у Србији. Петнаестак радника установа културе из Чачка имало је прилику да ужива у лепотама манастира Милешеве, Велике џамије и самог града Пријепоља, не обазирући се превише на кишу која је упорно сипила тог дана.
Као саставни део екскурзије искоришћена је прилика да радници Библиотеке из Чачка обиђу и Матичну библиотеку "Вук Караџић" и ближе се упознају са радом колега у Пријепољу. Поред самог обиласка Библиотеке и њених одељења приказан је и Инфобус, јединствен пројекат мобилне библиотеке на просторима Србије, који се веома успешно реализује већ низ година.
Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", као организатор екскурзије, захваљјује се колегама из Матичне библиотеке "Вук Караџић" на срдачности и љубазности коју су показали тог, за њих, нерадног дана.
4. септембар 2009.
ДИС МЕЂУ СВОЈИМА
Песник Владислав Петковић Дис „вратио“ се у родно Заблаће 4. септембра на привредну манифестацију „Плодови западног поморавља“, која се трећу годину одржава у овом моравском месту. У порти сеоске цркве Св. Архангела Гаврила у којој је 1880. године крштен будући поета, одржаван је богат културно-уметнички програм, а у огранку Библиотеке приказан је документарни филм „Дис“, снимљен 1980. године по сценарију Цветка Петковића, песниковог рођака, и у режији Пурише Ђорђевића. О биографским подацима и документима везаним за породицу Петковић, које је Градска библиотека пронашла последњих две деценије, говорила је Даница Оташевић, директор Библиотеке. Излагање је пратила видео презентација са фотографијама и факсимилима докумената који говоре о тешком животном путу песника Диса који је започет управо у Заблаћу 10. марта 1880. године.
2. септембар 2009.
ПОСЛЕ „ДИСА“ И „ВИЛЕНИЦА“
 Престижна награда за књижевност Централно-европске иницијативе за 2009. годину. додељена је 2. септембра у Липицама у Словенији младом српском песнику из Београда Драгану Радованчевићу. Радованчевић је награду добио за рукопис романа у настајању "Ad Hoc Persona" која се састоји од вишемесечне стипендије за боравак у Бечу. Иначе, фестивал „Виленица“ одржава се по 24. пут и подстиче развој култура различитих народа и младих стваралаца.
Прве књижевне кораке Драган Радованчевић направио је у Чачку где је 2006. године добио награду „Млади Дис“ за рукопис необјављене збирке песама. Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ објавила је књигу Младог Диса 2007. под називом „Клатно се боји летења“, за коју је Радованчевић добио награду „Бранко Радичевић“ коју додељује Друштво књижевника Војводине. Две године касније млади српски песник борави у Бечу као добитник престижне аустријске стипендије Мило Дор за књижевност. Песме су му превођене на енглески, италијански, немачки и друге језике. Наградом „Виленица“ за рукопис романа, Драган Радованчевић показао је свој богат књижевни таленат и да је осим поетског успешан и на прозном пољу.
30. август 2009.
ИФЛА 2009 - утисци
Овогодишњи Светски библиотечко-информациони конгрес ИФЛА (WLIC IFLA) одржан је у Милану од 23. до 27. августа 2009. Скоро 4.000 регистрованих делегата и преко 500 особа директно укључених у рад конгреса током тих пет дана употпунили су слику веома успешног најважнијег годишњег скупа библиотекара у свету. На завршној церемонији конгреса одлазећа председница ИФЛА Клаудија Лукс из Немачке оценила је ову конференцију као успешну, упркос тренутним економским тешкоћама у свету које утичу и на рад ИФЛА.
ИФЛА конференција се показала достојна имена водећег стручног скупа из области библиотечко-информационе делатности за већину кoleга који су се ту први пут обрели. Сама ИФЛА скраћеница се тако и изговара на свим језицима света, без обзира одакле долазите или коме причате – сви ће вас добро разумети о чему говорите, јер је ИФЛА само једна. Ове године искусније кoleге су приметиле да је ИФЛА „сиромашнија“ него обично, да изложбени део нема много излагача и да су штандови релативно мали. Аутор ових редова је имао ту срећу да у јулу ове године буде и на ALA конференцији у Чикагу, која важи за највећу на свету. Изложбени део АЛА конференције је неколико пута био већи и блиставији него у Милану. И број од 4.000 делегата на ИФЛА сигурно би био далеко већи у условима од пре пар година, јер је сама позиција и привлачност Италије (будимо поштени) довољан магнет за кoleге из Европе и Северне Америке (којих је и највише), али и из Африке и са Блиског Истока. Али се тренутне околности морају уважити, па и не чуди што су се многе презентације на конференцији, предавања и неформални разговори дотицали и тешке ситуације која погађа пословање библиотека. Остаје ипак и податак да је ове године из Србије на ИФЛА отишла делегација од 18 кoleга (из Београда, Панчева и Чачка, надам се да никог нисам изоставио), што је највише у дугом низу година, па се то може посматрати као успех домаће струке.
Када већ говоримо о кoleгама из Србије на ИФЛА 2009, кoleгиница Гордана Стокић-Симончић са Филолошког факултета из Београда је 23. августа говорила о историјату старих манастирских библиотека на Косову и Метохији, кoleгиница Весна Ињац из НБС је имала излагање о пројекту дигиталне библиотеке ромске литературе у НБС, док је Богдан Трифуновић из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ Чачак, говорио о спрези дигитализације и истраживања завичајне историје из перспективе јавне библиотеке. Поред тога су кoлeге из Библиотеке града Београда имале и два постера на постер сесији, а Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ један. Општи је утисак да су представљени пројекти наших библиотека добро примљени у Милану и пропраћени са пажњом од стране делегата. Верујемо да ће успостављени контакти донети користи како за будући рад, тако и за бољу повезаност српског библиотекарства са међународним круговима.
Дигитализација је, можемо слободно рећи, била једна од доминантних тема овогодишњег ИФЛА конгреса. Ако се погледа програм конференције, као и постер сесија, могу се видети десетине излагања које већ у наслову садрже реч „дигитализација“, „дигитално“ или слично томе. Да ли је овај тренд у струци дугорочни одговор на захтеве и потребе времена у којем живимо – видећемо! Са становишта професионалаца који се баве дигиталном заштитом грађе у свакодневном раду радује нас да видимо све заступљенију тему дигитализације на стручним скуповима. Нагласили би смо да је поред целодневне радионице дигитализације аудио-визуелне грађе, о којој смо већ говорили, било и неколико сесија које су за тему имале управо дигитализацију или дигиталну заштиту. Пре свега ту мислимо на сесију секције заГенеалогију и локалну историју (одржана 27. августа), која се одржавала под слоганом Opening up our cultural heritage through digitization and collaboration. Присутне кoleге имале су прилику да чују веома занимљиве презентације о различитим методама очувања локалне историје или културног наслеђа кроз програме дигитализације или коришћењем Web 2.0 технологија (од стране кoleга из САД, Данске, Србије и Канаде). Поред тога присуствовали смо и одличној заједничкој сесији секција Библиотека за географију и мапе, Научних и технолошких библиотека и Дивизије за специјалне библиотеке, под називом Cultural heritage preserved: the role of digital maps, која је одржана 25. августа.
Пут и боравак у Милану Богдану Трифуновићу су омогућиле следеће установе и институције: Istituto centrale per il catalogo unico из Рима, Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" и Заједница Матичних библиотека Србије. Колега Трифуновић захваљује свим колегама и установама на пруженој подршци.
28. август 2009.
ЛЕТЊА НОЋ КУЛТУРЕ
Петак, 28. август 2009.
У oквиру завршне вечери Летњих дана културе, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у петак, 28. августа 2009. године, у 19 часова организује књижевно вече и изложбу полазника Креативне радионице ''Пишем и цртам песму'' на којој ће бити изложени радови са 9 радионица које су одржане у јулу и августу. Најбољи радови биће награђени.
Место одржавања: Дечије одељење Градске библиотеке
ЛЕТЊА НОЋ КУЛТУРЕ
Завршне изложбе креативне радионице
Традиоционално летњи дани културе завршавају се последњег петка у августу када су све установе културе отворене за посетиоце до поноћи. За ноћ културе, 28. август, припрељен је посебан програм, а ове године понуда је била изузетна: Библиотека је приредила изложбу и књижевно вече од радова полазника Креативне радионице „Пишем и цртам песму“ и приказала документарни филм о Владиславу Петковићу Дису из 1980. године који је режирао Пуриша Ђорђевић, премијерно је приказан филм „Сан летње ноћи“ Љубише Ћирковића, у Народном музеју била је изложба „Касноантичке некрополе у Чачку“, у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ под називом „Оаза Чачак“, сликарка Петра Мајнц из Беча приказала је своје радове, у Дому културе отворена је заједничка изложба више дечијих креативних радионица.
За два месеца на радионицама у Библиотеци учествовало више од сто малишана, прецизније 108. У просеку средом је на радионицама било од 50 до 80 дечака и девојчица, што значи да је за 9 среда кроз Дечије одељење „прошло“ близу 600 креативних и позитивно расположених малих суграђана. Сви они редовно су позајмљивали књиге на читање, па слободно можемо рећи да је овај распуст био плодотворан и за децу и за Библиотеку.
Сви полазници радионице заслужили су оцену – 5. Али, ипак је неколико учесника награђено књигама за редовност, креативност и као подстицај за даље стварање. То су: Златан Васовић, други разред, и Анђела Обрадовић, четврти разред, за цртање, а за поетски дар награђени су: Јована Миловановић, пети разред, и Никола Брковић, шести разред.
Гости радионице „Пишем и цртам песму“ били су наш колега из Краљева Милоје Радовић, песник и библиотекар Народне библиотеке ''Стефан Првовенчани'', глумац Народног позоришта из Београда Мрђан Огњановић, чачански сликар Божидар Плазинић, али и брат и сестра Никола и Александра Мутлак који живе у Канади, а лето су провели у Чачку и сваке среде се дружили са вршњацима учећи српски језик и упознајући се са знаменитостима града.
Директор Даница Оташевић истакла је да Библиотека делом и конкретним радом свакодневно потврђује да су деца украс света и да њима припада будућност, замоливши најмлађе да знање истакну као свој животни циљ.
У реализацији двомесечне радионице за најмлађе били су ангажовани библиотекари Дечјег одељења Маријана Лазић и Ана Нешић, али и читав тим других радника Библиотеке.
У 22,30 часова – Одељење за одрасле
- ДИС – филм о песнику Владиславу Петковићу Дису, режија: Пуриша Ђорђевић
- Чачак – документарни филм
Одељење ради од 7,30-15,00 и од 19,00-24,00
У вечерњем термину упис је 200 динара
26. август 2009.
ШАРЕНИ ПЛОЧНИЦИ И БРОДОВИ ЖЕЉА
Као успомену на двомесечно креативно дружење, полазници млађе групе летње радиионице „Пишем и цртам песму“ оставили су библиотекарима шарене поруке и жеље на плочнику. Маштовити малишани цртали су цвеће, рибе, јунаке из своје маште, исписивали своја имена и пожелели да сличних радионица буде што више.
На крају летње радионице гост старије групе полазника био је академски сликар Божидар Плазинић. Са дечацима и девојчицама Плазинић је сликао бродове жеља, који ће после изложбе 28. августа бити пуштени низ Западну Мораву. Сваки цртеж од кога су затим настали бродови има своју идеју и поруку. Овај маштовити перформанс биће касније претворен у филм.
У оквиру летње ноћи културе дечији радови биће изложени у петак, 28. августа 2009. године у 19 часова, на заједничкој изложби у Дечијем одељењу Градске библиотеке. Осим изложбе биће организовано и књижевно вече на коме ће млади аутори читати своје песме.
24. август 2009.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ИРАНА ПОКЛОНИО
КЊИГЕ ЧАЧАНСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Представници Културног центра Ирана, заменик директора Амир Али Џавадијан и секретар за односе са јавношћу Мир Разави, били су 24. августа 2009. године у краћој посети Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“. Гости су том приликом поклонили Библиотеци колекцију књига из области иранске књижевности и културе. Треба истаћи да је Културни центар Ирана један од ретких који се може похвалити богатом издавачком продукцијом на српском језику. Градска библиотека у Чачку дуги низ година од Културног центра Ирана добија часопис „Нур”, посвећен древној персијској цивилизацији, њеној култури, обичајима и поезији. За чачанску публику Градска библиотека је јануара 2002. године организовала у сарадњи са Културним центром Ирана изложбу и књижевно вече под називом „Иран старији од памћења“.
23. август 2009.
И МИ СМО НА ИФЛИ
Најбројнијем скупу библиотекара, 75. конгресу Ифле, који се одржава од 23. до 27. августа у Милану, присуствују и преставници Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка. Част да представља чачанску Библиотеку и њене домете у дигитализацији завичајне грађе на овом истакнутом скупу има Богдан Трифуновић, библиотекар-информациони менаџер. Импресиониран организацијом и градом домаћином, Богдан Трифуновић послао нам је прве утиске са конгреса:
"Захваљујући секцији ИФЛА-е за Аудиовизулену грађу и мултимедију (АВМС), у сарадњи са Co-ordinating Council of Audiovisual Archive Association (CCAAA), у просторијама Италијанске радио телевизије (RAI) одржана је 24. августа 2009. једнодневна радионица за архивирање и дигиталну заштиту видео и звучног материјала, којој је присуствовало 50 учесника 75. ИФЛА конференције из читавог света.
Ова радионица била је намењена библиотекарима запосленим у установама где рад на заштити приступу дигитализованим архивама аудио-видео грађе није примарна делатност, али којима би за будући рад користило познавање и примена основних принципа из ове области.
Циљ радионице је био да учeсници сутра могу препознати најчешће типове аудио-визуелне грађе, да имају основно знање о чувању и коришћењу те грађе, као и да разумеју основне проблеме у дугорочној заштити грађе и обезбеђивања коришћења исте од стране корисника.
Учесници су имали прилику да слушају веома занимљива предавања о заштити, чувању, приступу и дигитализацији аудио-визуелне грађе професора Хауарда Бесера са Универзитета Њујорк, Лорена Бока из Италијанске радио телевизије и Пиа Пелицарија из организације Fonoteca (Швајцарска)."
19. август 2009.
ЈА, ГЛУМАЦ
Са полазницима две групе Креативне радионице „Пишем и цртам песму“, које у току јула и августа организује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, дружио се 19. августа Мрђан Огњановић, млади београдски глумац. Огњановић је малишанима казивао непревазиђене песме Јована Јовановића Змаја које су обележиле детињство свих генерација, Љубивоја Ршумовића, Бранислава Петровића, Мирослава Антића и других песника, одговарао на њихова бројна питања, изводио одломке из монодрама и улога које је тумачио. И дечаци и девојчице имали су изненеђење за младог глумца па су му говорили своје песме, глумели и интересовали се како је то бити глумац. Предшколци су били импресионирани јер су први пут видели глумца уживо.
Ово је била опроштајна радиоица и за Александру и Николу Мутлак, који су лето провели у Чачку а са родитељима живе у Канади. Све фотогафије са ове радионице погледајте овде.
18. август 2009.
КАКО САМ ПОЈЕО ПСА
У оквиру Летњих дана културе Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ представила је у уторак, 18. августа 2009. у 20 часова у дворишту Уметничке галерије „Надежда Петровић“, глумца Мрђана Огњановића, члана Народног позоришта из Београда, који је извео монодраму „Како сам појео пса“ савременог руског аутора Јевгенија Гришковеца. У лепом амбијенту, у топло августовско вече, публика је имала прилику да чује занимљив аутобиографски текст монодраме Јевгенија Гришковеца коју је надахнуто премијерно казивао млади београдски глумац. Прича о морнару који је војни рок служио на изолованом острву у Тихом океану, на Далеком истоку, је потресна и пуна слика из детињства, младости, смисла и бесмисла војне обуке, живота и односа међу људима. Оскудна сценографија и неискуство младог глумца нису умањили доживљај текста и рефлексија који је у публици изазивала монодрама провокативног наслова „Како сам појео пса“. Аплауз на крају представе потврда је да су аутор монодраме и извођач топло примљени од публике.
Јевгениј Гришковец, „Како сам појео пса“, монодрама (1998)
Јевгениј Гришковец је је један од најзначајнијих руских писаца млађе генерације. Рођен је 1967. године у сибирском градићу Кемерово. Завршио је Филолошки факултет, био је морнар у тихоокеанској флоти након чега је и написао монодраму „Како сам појео пса“. Аутор је драма:“Истовремено“, „Град“, „Планета“, романа “Кошуља“ и приповест „Град“. Сем што пише, Гришковец режира, али и глуми, речју, изводи на сцени своје монодраме.
Jeвгениј Гришковец је, може се рећи, кантаутор. Пише, режира и глуми своје комаде, чак сам компонује музику, смишља сценографију, пева... Гришковеца још нема у позоришним уџбеницима, лексиконима, али га има на престижним фестивалима, од Москве, Беча, Авињона.
Драма „Како сам појео пса“ настала је 1998. године и има доста аутобиографског, јер Гришковец прича епизоде из свог морнарског живота. Писана у првом лицу монодрама плени искреношћу, исповедним тоном.
Драме „Како сам појео пса“ и „Зима“ превео је на српски језик Новица Антић, књигу је објавио ZepterBook 2002. године. Предговог је писао Јован Ћирилов.
Да тумачи Гришковеца осмелио се млади глумац Мрђан Огњановић (1979), који је завршио студије глуме у Београду у класи професора Владе Јевтовића на Факултету драмских уметности. Дипломирао је 2004. године представом „Говорите ли аустралијски“ Угљеше Шајтинца, где тумачи лик Чађавог Слима.
Мрђан Огњановић до сада је глумео у представама Народног позоришта, ТВ серијама (Горки плодови, Породично благо, Стижу долари и др.), школском програму РТС (Из живота познатих математичара). Био је стални члан позоришта ДАДОВ, данас је у статусу самосталног уметника
12. август 2009.
Сарадња АЛА ЧАЧАК
Градску библиотеку Владислав Петковић Дис у Чачку, посетили су Конрад Тарнер, саветник за односе са јавношћу америчке амбасаде у Београду, и Душица Рајчевић из информационо-рефералног центра Амбасаде и том приликом поклонили већи број књига на енглеском језику Библиотеци, првенствено наслова намењених најмлађим читаоцима. У разговору са представницима Библиотеке обновљена је сарадња две институције и договорени будући програми. Сарадња ће се одвијати на образовном и културном пољу кроз предавања америчких стручњака из разних области. У наредном периоду Библиотека ће Центру за односе са јавношћу америчке амбасаде доставити теме за које је заинтересована и предложити друге видове сарадње, који ће приближити културе две земље. Такође је било речи и о могућностима стручног усавршавања библиотекара у САД и упознавања са америчком библиотечко-информационом мрежом, као и помоћи Библиотеке да се интернет као образовно-научни извор података приближи ученицима и студентима.Америчка амбасада донирала је чачанској Библиотеци пре неколико година већи број књига на енглеском језику, што представља основ за стварање будућег Одељења стране књиге, а помогла је и учешће једног радника Библиотеке на овогодишњој АЛА конференцији у Чикагу.
24. јул 2009.
ДОЖИВОТНО УЧЕЊЕ
Иако су годишњи одмори у јеку, вредни чачански библиотекари искористили су јул за усавршавање у струци и додатно информатичко описмењавање. Основни курс рачунара у Образовном центру „Академија“ у Чачку одслушало је осам радника Градске библиотеке, а стечена знања свакако ће им бити добродошла у свакодневном послу. Савремене технологије, нови захтеви библиотечко-информационе делатности и корисника, захтевају високо образованог и свестраног библиотекара, па се у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ труде да иду у корак са временом. До краја године и остали радници Библиотеке проћи ће кроз додатне курсеве информационог описмењавања, потврђујући правило да је неопходно доживотно учење како би се благовремено одговорило на све изазове струке.
Полазници курса са инструкторком Зорицом Јовановић
Полазници курса и власница Образовног центра „Академија“ Драгана Грбовић
23. јул 2009.
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Ценећи потребе наших читалаца, Одељење часописа и листова Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” је од почетка 2009. године почело да редовно набавља лист Службени гласник Републике Србије. Службени гласник има традицију дугу 195 година и једино је званично гласило Републике Србије. У овом листу се могу наћи аутентични и званични текстови закона и прописа, и најбрже и најпоузданије информације о јавним набавкама. Овај лист ће битно обогатити квалитет услуге Одељења и рада са корисницима. У Oдељењу је корисницима на располагању такође и електронска архива овог листа за 2008. годину.
22. јул 2009.
ЧАРОЛИЈА РУКУ
Креативни дух и веште руке полазника летње радионице „Пишем и цртам песму“ Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, направиле су ове недеље од обичних пластичних чаша праву цветну башту. Машти надахнутих дечака и девојчица није било краја: уз помоћ колаж папира, фломастера, разних врста зрневља направили су права ремек дела, која ће на завршној изложби бити изложена. Малишани су дали идеју да радови настали у креативној радионици буду продавани, а средства употребљена за куповину нових књига за Дечје одељење и хуманитарне сврхе. Упркос високим температурама интересовање за радионице не јењава и сваке среде придружују се нови учесници, а број чланова Библиотеке сваке недеље је све већи.
Лепој атмосфери на радионици допринели су библитекари Маријана Лазић, Оливера Недељковић, Дубравка Илић и Бранка Видојевић као и волонтер Марко Симовић и родитељи полазника, а техничку помоћ дали су Богдан Трифуновић и Александар Вукајловић.
Све фотографије са креативне радионице број 4
млађа група
старија група
20. јул 2009.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА СА ALA 2009 КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ЧИКАГУ
Zainteresovane kolege i pojedinci sada mogu pogledati prezentaciju "DIGITIZATION PROJECTS AMONG PUBLIC LIBRARIES IN SERBIA: PROBLEMS, OBSTACLES AND SUCCESS STORIES", koju je Bogdan Trifunović održao na ALA 2009 pre-konferenciji "Digitization in Developing Countries". Primetićete da su dati dobri primeri iz prakse više javnih biblioteka u Srbiji (Valjevo, Ljubovija, Kraljevo, Kruševac, Šabac, Čačak), a izabrani su prema postojanju digitalizovane građe na internetu ili prema snalaženju u veoma nepovoljnim uslovima za razvijanje projekata digitalizacije, kada mnogo osnovnije stvari nedostaju većini biblioteka Srbije. Statistički podaci prikupljeni su zahvaljujući ljubaznim koleginicama iz NBS, Dragani Milunović i Tamari Butigan-Vučaj, kao i na osnovu dva upitnika koja je Biblioteka Čačak sprovela u 2009. godini.
Линк: http://www.cacak-dis.rs/dokumenti/digitalizacija/digitization-in-serbia.ppt
15. јул 2009.
ОДБРАНА СВЕТА
Да младом нараштају остављамо загађене изворе, дивље депоније и угрожене биљне и животињске врсте није више тајна. О томе се доста говори, научници озбиљно упозоравају високо технолошки развијене земље о глобалном загревању и загађењу планете, потписано је мноштво декларација, али су ефекти незнатни. Цивилизација узима свој данак, међутим, то не значи да се сваког дана и на сваком месту земљине кугле не треба борити за очување животне средине и улагати у будућност.
То је био циљ и креативне радионице Дечјег одељења Градске библиотеке у Чачку, одржане 15. јула, под слоганом „Одбранимо свет“. Деведесетак дечака и девојчица на најразличитије начине слало је поруке како треба сачувати траву, дрвеће и окружење у коме живимо. Старији полазници правили су еколошке корпе, а од радова биће састављена „Еколошка књига“. Како будућност припада младима, оправдана је њихова брига о свету који им остављамо у наслеђе
Све фотографије са радионице:
млађа група старија група
10. јул 2009.
ЧАЧАНСКА БИБЛИОТЕКА НА ALA КОНФЕРЕНЦИЈИ
Као што је најављено одржана је преконференција "Digitization in Developing Countries" на овогодишњој АЛА конференцији у Чикагу, где је учешће имала и чачанска Библиотека са темом посвећеној пројектима дигитализације међу јавним библиотекама Србије. Пред аудиторијумом од око 100 присутних библиотекара и информационих професионалаца из читавог света, колеге из Кине, САД, Монголије, Нигерије и Србије говорили су о својим пројектима и о развијености дигитализације у срединама из којих долазе.
Излагање Богдана Трифуновића из Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис" Чачак веома је позитивно оцењено, уз општу оцену да је читава панел сесија била веома инфомативна и успешна. Моралну и сваку другу подршку овом представљању српског библиотекарства на једној врхунској конференцији библиотечко-информационих професионалаца пружао је и колега Мирко Марковић из библиотеке "Ђорђе Јовановић", Београд.
Најпознатија и најважнија библиотечка конференција на свету је IFLA, односно конгрес The International Federation of Library Associations, који се сваке године одржава у другој држави, односно континенту. Међутим, то није и највећа конференција библиотечко-информационих професионалаца, када су у питању број учесника и величина организације. IFLA ту прво место уступа годишњој конференцији библиотекара у Сједињеним Државама - American Library Association или ALA. Ова конференција несумњиво је највећа на америчком континенту, а са 20.000+ регистрованих учесника сигурно је и највећа на свету.
Остатак вести можете погледати на нашем блогу.
8. јул 2009.
ЛЕТО У БИБЛИОТЕЦИ
Да су летње креативне радионице које организује Градске библиотека омиљене код најмлађих, показује овонедељна посета: у првој групи полазника било је 63-oje девојчица и дечака, а у другој 30. Гости радионице били су и малишани из вртића „Гимназион“ који ће ускоро колективно постати чланови Дечјег одељења Градске библиотеке. Задата тема била је креирање честитки и деца су била веома маштовита. Неки од радова биће изложени на завршној изложби и објављени на нашем сајту, а већина честитки биће упућена на разне адресе за Нову годину и друге прилике. Следећи сусрет је у среду, 15. јула, од 9, 30 до 12 часова.
Све фотограграфије млађа група
Све фотограграфије старија група
1. јул 2009.
„ПИШЕМ И ЦРТАМ ПЕСМУ“
Летња креативна радионица
Око 80 предшколаца и основаца писало је и цртало 1. јула у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Владислав петковић Дис“, на првом часу летње креативне радионице, о љубави, лепоти, радостима детињства и дружења са књигом. Са песником Милојем Радовићем маштовити дечаци и девојчице нижег узраста исписали су и илустровали „Књигу Дрво“, а старији основци су писали и цртали лепе речи од којих су настале занимљиве песме и приче. У обе групе тражила се столица више, а занимљиво је да је гост радионице и седмогодишња Александра из Канаде која лето проводи у Чачку. Од најбољих литерарних и ликовних радова на крају креативне радионице „Пишем и цртам песму“ биће организована изложба.
У делу Мултимедија Дигиталне библиотеке „Владислав Петковић Дис“ (http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html), сваког понедељка биће постављени снимци са радионица
СНИМАК СА КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ
"Књигу Дрво" правиле су вредне руке дечака и девојчица са Аном, Мајом и Милојем
Од лепих речи и сопствених врлина и мана основци су исписали занимљиве песме
Лука је морао да се попне на столицу да би показао свој рад
Најмлађа група полазника летње радионице
Ово су само неке од бројних маштовитих илустрација полазника креативне радионице |
