Никољско јеванђеље је српска средњeвековна рукописна књига, настала крајем XIV или почетком XV века. Име је добило по манастиру Никоље у Овчарско-Кабларској клисури у близини Чачка, где га је 1820. године "пронашао" Вук Караџић. Ова књига се до 1914. године налазила у Народној библиотеци Србије, да би јој се траг изгубио у ратном вихору 1915. године. Након Другог светског рата Никољско јеванђеље је пронађено у приватној колекцији ирског колекционара сер Честер Битија, који је своју целокупну колекцију завештао ирској држави. Данас се Никољско јеванђеље, уз још две српске књиге (Српско четворојеванђеље и Празнични минеј) налази у библиотеци "Сер Честер Бити" у Даблину. Након вишегодишњих безуспешних покушаја Градске библиотеке да се те књиге врате у Србију, библиотека из Даблина је урадила дигиталне копије све три српске књиге и уступила их чачанској библиотеци, која је примерке умножила и предала Народној библиотеци Србије, САНУ, Филолошком факултету и другим установама у Србији. Заинтересовани корисници могу прегледати књиге на оптичким медијима у самој библиотеци или путем међубиблиотечке размене добити на коришћење копије.

Погледајте изабране скениране стране Никољског јеванђеља (документи су већег формата, па је за њихово учитавање потребно више времена). Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" задржава сва права.

Преузмите текст Данице Оташевић, Никољско јеванђеље: од оригинала до дигиталне копије